Izletište Vlasina kod Soko Banje, planina Ozren

Izletište Vlasina nalazi se na planinskom prevoju između Ozrena i Device, na oko 940 metara nadmorske visine, nedaleko od Sokobanje. Prepoznatljivo je po prostranim livadama, borovim šumama i lepom pogledu na okolne planine a za one koji vole i malo aktivniji boravak u prirodi, odavde vodi uređena i markirana staza prema Oštroj čuki na Devici, duga svega 1,8 kilometara. Ovo mesto sam posetio u junu, kada su temperature u gradovima već bile prilično visoke, dok je na Vlasini bilo baš prijatno. Uz lagani vetar i lep pogled, zaista sam uživao u vremenu provedenom sa prijateljima, kojima je, inače, ovo jedno od omiljenih izletišta. Ono što tada niko od nas verovatno nije znao jeste koliko je ovaj planinski prevoj zapravo zanimljiv i sa istorijske strane. Naime, preko Vlasine je nekada prolazio stari put koji je povezivao Sokobanjsku i Nišku kotlinu, a čiji se ostaci i danas mogu pronaći nedaleko od izletišta. Put je među meštanima poznat kao Turska kaldrma, a njegovim tragovima bavio se još 1964. godine istraživač Gavro Škrivanić, koji je opisao pravac od Bovna, preko Vlasine, Zatoka i Milanovog kamena, dalje prema selima u okolini Niša. Još je zanimljivije što postoje istorijski podaci koji ukazuju da je ovaj pravac korišćen u vreme osmanske vlasti, a verovatno i ranije. Arheolozi pretpostavljaju da je Turska kaldrma bila deo starog karavanskog puta između Paraćina, Sokobanje i Niša, koji je možda postojao još u poznom srednjem veku. Međutim, istorija saobraćajnica na Ozrenu mogla bi da bude i znatno starija. Na obližnjem lokalitetu Kopane pare otkriven je još jedan kamenom popločan put, za koji se pretpostavlja da bi mogao poticati još iz antičkog perioda. Moguće je da je povezivao dva utvrđenja na obodima Ozrena, Tatumirov grad i Lipovački grad, na kojima su pronađeni tragovi života iz perioda od 4. do 6. veka. Naravno, još uvek nije pouzdano utvrđeno kada su ovi putevi nastali, ali je očigledno da je Ozren nekada imao mnogo veći saobraćajni značaj nego danas. Meni je posebno zanimljivo što smo na Vlasini sedeli, uživali u prirodi i pogledu, potpuno nesvesni da se u neposrednoj blizini nalaze ostaci puta kojim su ljudi verovatno prolazili pre nekoliko stotina godina, a možda i mnogo ranije.